Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Сања Митровић | КАД МЕ ТУГА ВАЋА



Кад ме туга ваћа
не знам где су браћа,
клизи са мог ума
свих невоља сума.

Нигде се не клате
тог живља позлате
нит осмеси мили
док су живи били.

Прожме ме до сржи,
за гушу ме држи,
одело ми сјајно
очађави трајно.

Из мог ормара
као са олтара
звоцају шешири,
гунђају папири.

И стих један вири,
словне руке шири
да не ветропири,
песма да га смири.

Из збирке песама Сновословље (2017)


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта