Textual description of firstImageUrl

Сања Митровић | КАД МЕ ТУГА ВАЋА



Кад ме туга ваћа
не знам где су браћа,
клизи са мог ума
свих невоља сума.

Нигде се не клате
тог живља позлате
нит осмеси мили
док су живи били.

Прожме ме до сржи,
за гушу ме држи,
одело ми сјајно
очађави трајно.

Из мог ормара
као са олтара
звоцају шешири,
гунђају папири.

И стих један вири,
словне руке шири
да не ветропири,
песма да га смири.

Из збирке песама Сновословље (2017)



Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана