и у колима живот,
радио подесујем
на станицу Пирот...
Кишица паднала,
мокра ми сандала,
на посô се журкам,
сва од кишу цуркам,
длан у џепче гуркам,
од нервозу жмуркам,
времена се гнушам,
шефа нећу слушам,
да ми је да легнем
ил‘ негде побегнем
или бре га сместим
у ауто живот,
радио наместим
на станицу „Пирот“
па Турска ил‘ Грчка
да се душа брчка,
џаба тог сам жедна,
судбина ми бедна,
исто место тапкам
и по кишу шљапкам,
успут лају керови
из разнију смерови,
очи избуљујем,
с муњу ватру бљујем...
Из збирке песама Сновословље (2017)