Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Иван В. Лалић | СРЕДОКРАЋА



На средокраћи анђела и звери,
Видљивој у облику ове плоти,
Није за тебе било места, кћери;
Ти си празнина у свакој лепоти

Вртова, мора, градова и кула
У тромом блеску година што мину —
Свеједно, ти су устук од расула,
Садржај који пориче празнину.

Играчке сам ти доносио, затим
Књиге и плоче које волела си,
А све у исто, неко твоје време;

Тако ме стално храбриш да те схватим
У настајању, нестајању: да си
Плод што га роди измишљено семе.

(22. V 1989)


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта