Textual description of firstImageUrl

Иван В. Лалић | СРЕДОКРАЋА



На средокраћи анђела и звери,
Видљивој у облику ове плоти,
Није за тебе било места, кћери;
Ти си празнина у свакој лепоти

Вртова, мора, градова и кула
У тромом блеску година што мину —
Свеједно, ти су устук од расула,
Садржај који пориче празнину.

Играчке сам ти доносио, затим
Књиге и плоче које волела си,
А све у исто, неко твоје време;

Тако ме стално храбриш да те схватим
У настајању, нестајању: да си
Плод што га роди измишљено семе.

(22. V 1989)



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана