Ти, житељу будућих векова љубитељу старина, једног дана
открићеш антологију стихова,
која је неправедно покопана.
И ти ћеш бити пајац, по мери
епохе: у фраку и реденготу.
Налакти се. Слушај. Изабери
из прохујалог најзвучнију ноту.
Шеснаест редова, крунисаних
нејасном фотографијом... И подсмех
који презире, стил угрожених,
једноставност као беду, као грех.
Сада сам с тобом. Не знам да ли си вољан
да примиш оно што дарује мрак.
Осећаш ли оринахз: хладан зрак
прошлости... Праштај. Ја сам задовољан.
1930.
