Момчило Настасијевић – ВЕЧЕРЊА Клоне дан Горама у руј. Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, Уза ме ти. Заспала травка, сен из незнани, самотну ме о чуј. Клоне о клоне, све самља она домаку океана песма ова лагана. Бона, кад клоне дан приклони главу рамену мом, горама у руј. Момчило Настасијевић Facebook Twitter Linkedin Pinterest ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ