Горама у руј.
Самотна уздрхти бреза
и твоје тело.
Приклони главу рамену мом,
горама у руј.
Страх, осама ме,
Уза ме ти.
Заспала травка,
сен из незнани,
самотну ме о чуј.
Клоне о клоне,
све самља она
домаку океана
песма ова лагана.
Бона, кад клоне дан
приклони главу рамену мом,
горама у руј.
