Ево продајем душу врагу своме.
И остаћу само црна тачка
Послије ове игре кад ме сломе,
Кад ме мирно сломе.
Пристао сам бићу све што хоће.
Мислио сам да се звијери боје
Ове ватре која траг ми прати.
И то сам мислио.
А сад носим како ми га скроје,
По мени се ништа неће звати.
По мени се ништа неће звати.
Заблуде сам, ево, престао да бројим
Немам коме да се вратим кући.
– Немам коме…
Докле пјевам дотле и постојим,
Пријатељи бивши, пријатељи будући,
Пријатељи бивши…
Памтите ме по пјесмама мојим.
