Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душко Трифуновић



Душко Трифуновић
Рођен је 13. септембар 1933. године у Сијековцу код Брода.  Био је српски књижевник, песник и телевизијски аутор.  Није био члан секција, ни млади песник пионир. Прву песму је написао тек по повратку из војске, са 22 године. У Сарајево је дошао са 24 године и занатом бравара, али већ следеће године издаје прву књигу. Био је плодан стваралац који је створио двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рок школа.
На телевизији је запамћен као аутор емисија на ТВ Сарајево „Шта дјеца знају о завичају“. По избијању рата 1992. године прешао је да живи у Нови Сад где је наставио да ради за ТВ Нови Сад.
Најпознатији је постао на основу сарадње са рок саставом „Бијело дугме“. До тог момента је било незамисливо да познат и афирмисан песник сарађује са рок бендом. Из те сарадње су се изродили хитови као што су „Има нека тајна веза“, „Шта би дао да си на мом мјесту“, „Главо луда“ и тако даље. Сем тога, писао је текстове и за „Индексе“, Тешку индустрију, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића а последње познато естрадно име са којим је радио је био Жељко Јоксимовић (песма „Има нешто“). Укупно је око 300 његових песама компоновано и снимљено, а свега 3 песме у животу је написао на музику.
Умро је 28. јануара 2006. године у Новим Саду.  Према сопственој жељи сахрањен је у Сремским Карловцима, 30. јануара 2006. године.

За свој рад је добио следеће награде:
„Бранкова награда“
„Шестоаприлска награда“ града Сарајева
Савезна награда за бригу о деци
Награда „Искре културе Војводине“
Инстелова награда
Златни кључић
Микина чаша 2005


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта