slike pesnika

Борис Пастернак – У КУЋИ НИКОГ БИТИ НЕЋЕ



boris pasternak u kuci nikog biti nece
У кући никог бити неће,
Сем зимски сумрак што
Завесе отвара, покреће
И седа мирно за сто.

Само мокре грудве беле,
Брзи погледи на мах,
Кровови и снег ноћи целе
И никог више, чујем свој дах.

И опет слике све од иња
Врате ми тугу лако,
Што целе године у мени тиња,
Али је зима продуби јако.

Опет боли кô и увек,
Ни вино да лечи не може.
У прозору крст је лек,
Да ову жудњу утоли, Боже.

Али ненадано на драперју
Сумње ће у трену да нестану,
Ти корачаш ка мом безверју
Ући ћеш, ући у новом дану!

Појавићеш се на вратима
Сва у белом, сва непомична,
Сва у белом, белом кô зима,
У ствари, пахуљама врло слична.

 • С руског превео Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза