Где вреба смрт?
Одакле?
Из тог скупљеног пласта по ком сам синоћ лежао
па разгртао самоћу
Ветре! ветре! што ћеш ме под вече
затећи на путу
чекаш ме да прво сенком источно небо замрачим?
У теби, теби
хоћу
– крај у овом капуту!
Ја га ноћас облачим
да га не свлачим никад више
никад више
Кажи,
је ли то ветар потоњи који ми облак шаље?
Кажи,
где вреба смрт?
Одакле?
Иза тог скупљеног пласта на ком сам дуго лежао
и разгртао самоћу
а она труло мирише
Ја ноћас капут облачим
да га не свлачим
никад више
Да ли под ноћним страшилом
које ни поље ни мене никада неће моћи
од сенке да сачува?
Ах, само – до пласта тог у ноћи!
Ја нећу даље.
Кажи,
је ли то ветар потоњи који ми небо шаље
о, смрти глува?
1925.
