Textual description of firstImageUrl

Десанка Максимовић | САМОЋА




Од јутра ходам адом 
Између набујалих вода
 
Нигде никога, само тајна
 
Замршена грања,
 
Само ја и самоћа
 
Бескрајна, слатка и очајна.
Нигде зверке, детета, човека, 
А мирис сунца наноси те отуд
 
Одакле нећеш доћи никад,
 
И небо има сјај твојих беоњача
 
И одјек једног поноћног плача
 
Уза ме корача.
И кад год ме грана дирне, 
Чини ми се твоје раме
 
Иде уза ме,
 
Од сенке на стази учини се
 
Да ти чекаш,
 
А знам да то не може бити
 
Од сад па довека.




Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана