Textual description of firstImageUrl

Борис Пастернак | * * *




Вољети друге – мука, тешка,
Но зар да твоју драж то смрачи?
Из твојих чари, из твог смијешка
Животна одгонетка зрачи.

С прољећа шири се шум снова,
Новом и истинитом вичан.
Твој смисао је таквог кова,
Он је, ко ваздух, несебичан.

Пренеш се, мотриш – то је лако,
Из срца стресеш смеће ријечи
И живиш чист – ал’ нећеш тако
Да превијенац будеш већи.

1931.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана