Склањамо се ми од невремена –
Наша леђа огртач покрива,
Ти си мојом руком овијена.
Преварих се: ово жбуње немо
Не покрива бршљан, но хмељ неки,
Зато боље – хајде да простремо
Испод себе тај огртач меки.
1954.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Нека ме не буде кад будем престао да волим јер тада од мене не би остало ништа – можда само угарак неки голи од читавог овог великог огњишта.