Склањамо се ми од невремена –
Наша леђа огртач покрива,
Ти си мојом руком овијена.
Преварих се: ово жбуње немо
Не покрива бршљан, но хмељ неки,
Зато боље – хајде да простремо
Испод себе тај огртач меки.
1954.
Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња, Као лампа без капи уља. По стрејама по ваздан чучи Голубље јато...