
Борис Пастернак рођен је у Москви 10. фебруара 1890. године. Био је руски књижевник – песник, новелиста, романописац и преводилац. Одрастао је у интелектуалној средини, студирао је филозофију у Москви и Марбургу.
У младости је био футуриста. Поезија му је претежно тематски аполитична, литерарна, интелектуална. Пише и поеме са темом прве и друге руске револуције. У роману „Доктор Живаго“ ослонио се на традиције романа 19. века и изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватио простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описао две руске револуције и завршио епилогом у време Другог светског рата. У СССР-у је роман назван „антисовјетским“, а на Западу је 1958. године Пастернаку је додељена Нобелова награда, коју писац није примио.
Два дана након што је чуо како је освојио ову престижну награду послао је телеграм следећег садржаја Шведској академији: „Неизмерно захвалан, дирнут, поносан, зачуђен, збуњен.“
Четири дана након тога послао је још један телеграм Шведској академији: „Узимајући у обзир значење ове награде у друштву којем припадам морам је одбити. Молим вас да се не увредите мом добровољном одбијању.“
Објављене су му збирке поезије: „Изнад баријера“, „Теме и варијације“, „Сестра моја, живот“, лирски циклус насловљен „Руптура“. Поеме „Висока болест“, „Поручник Шмид“, „1905. година“. Неколико аутобиографских прича, од којих се највише истичу: „Детињство љубавника“ и „Сигурна пратња“, аутобиографско дело „Заштитна повеља“. Романи: Доктор Живаго“, „Детинство Љуверсове“...
Борис Пастернак је преминуо 30. маја 1960. године у Пределкину крај Москве.