Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Маријана Банзић Ђоинчевић | ЖИВИМ ЗА ЈУЧЕ БОЈИМ СЕ ЗА СУТРА




Умиру дивне природе дела
све постаје тмурно и сиво.
Не чује се песма птица ни шум лишћа
само је моје срце живо.
Умиру људи који требају да живе
с њима умирем и ја.
Више се не чује звук гитаре
ни смех младих на тепиху траве
ни пламена ватре нема више
не падају чак ни исте кише.
топот коња давно је замро
лавеж пса је постао суров
уместо потока тече крв само
у моје се вене улива.
Немам с ким да будем жива.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта