све постаје тмурно и сиво.
Не чује се песма птица ни шум лишћа
само је моје срце живо.
Умиру људи који требају да живе
с њима умирем и ја.
Више се не чује звук гитаре
ни смех младих на тепиху траве
ни пламена ватре нема више
не падају чак ни исте кише.
топот коња давно је замро
лавеж пса је постао суров
уместо потока тече крв само
у моје се вене улива.
Немам с ким да будем жива.