Textual description of firstImageUrl

Маријана Банзић Ђоинчевић | СРЕБРНА ТИШИНА




Тишина, када изговориш реч нестаје.
Ја зовем, дозивам и вриштим твоје име
а она не престаје...

Очи ми накваси сребрним сузама
златно перо у руку удене
и води ме мојим музама
а свакој твоје име надене.

Тада киша стихова по папиру сипи
неконтролисано рука их води
очију затворених док из њих кипи
опет нова нада што се роди.



Поезија суштине препоручује песнике



    Лира-песничка муза



      Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
      Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана