Textual description of firstImageUrl

Маријана Банзић Ђоинчевић | СРЕБРНА ТИШИНА




Тишина, када изговориш реч нестаје.
Ја зовем, дозивам и вриштим твоје име
а она не престаје...

Очи ми накваси сребрним сузама
златно перо у руку удене
и води ме мојим музама
а свакој твоје име надене.

Тада киша стихова по папиру сипи
неконтролисано рука их води
очију затворених док из њих кипи
опет нова нада што се роди.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта