нагни се над мене са небеског шара.
У молитви једино чујем да срцу моме
твоје, већ вечно срце одговара.
Како си отишао са земље, није давно,
ниси људске патње још заборавио.
Нагни се ноћас над ово царство тавно
где си једном и ти са нама боравио.
Нека ме срце твоје ову ноћ чува,
оно једино на небу за мене мари.
Нагни се ноћас над кров твој стари,
где сам ја, и болови и јесен и дрва сува.
Када се Богу молим, он хладно ћути;
безброј је на свету оних који га моле;
а ти, знам, у свакој маленој минути
слушаш само шта шапћем ја на земљи доле.
