гладне су моје очи, све гладније,
од шибља ноћи станка немам;
ружне су моје псовке, све ружније,
тужне су моје лађе, све тужније,
куд се то спремам?
На некој грани трава расте,
на некој ливади грање пласте
(зле воде гмижу наопако);
над хумовим дивљач лове,
по хумовима звијезде плове –
зашто је тако?
Грко ми небо кроз косу рије,
простором мојим лишће гњије,
јаблана немам.
Тамне су моје ријечи, све тамније,
тужне су моје лађе, све тужније,
куд се то спремам?
