Textual description of firstImageUrl

Душан Костић | ЦРНИ КОЊИ




Дођоше по њу црни коњи,
ах црни коњи, црни коњи!

Сав залив утону, загуби се
за брдима сад ми мрким,
за магленим.

Измакну се ведрина. Одмами смијех.
Остадох сам на пијеску,
сам на пијеску.

За леђима посљедњи трзај, стисак задњи.
Ошину ме једна смрт,
остави да размишљам.

Однесоше је црни коњи,
ах црни коњи, црни коњи!



Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана