Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ПОВРАТАК



У очима му сјајним
сунце мог дана.

Руке су немирне
загрљај сна и јаве.

На грудима му леже
све моје тежње.

Како да се не вратим?!

У гласу му звони
звоно мог буђења.

У мирису његовог тела
мириси мојих цветова.

Када ме дотакне
расту у мени крила.

И птица бела узлети
до недостижних висина.

Како да се не вратим?!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана