slike pesnika

Зорица Савић – ПОВРАТАК



У очима му сјајним
сунце мог дана.

Руке су немирне
загрљај сна и јаве.

На грудима му леже
све моје тежње.

Како да се не вратим?!

У гласу му звони
звоно мог буђења.

У мирису његовог тела
мириси мојих цветова.

Када ме дотакне
расту у мени крила.

И птица бела узлети
до недостижних висина.

Како да се не вратим?!



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта