сунце мог дана.
Руке су немирне
загрљај сна и јаве.
На грудима му леже
све моје тежње.
Како да се не вратим?!
У гласу му звони
звоно мог буђења.
У мирису његовог тела
мириси мојих цветова.
Када ме дотакне
расту у мени крила.
И птица бела узлети
до недостижних висина.
Како да се не вратим?!
