Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ПЕСМА ЗА НАС ДВОЈЕ



Можда ће нека жена
испунити празне ти зене
и раширити руке склопљене
на снове посустале.

У нека боља времена
кад се твоја душа уморна
из беспућа уздигне снена
крилима њеног топлог срца.

Просуће по теби ватре
звезда набубрелих, зрелих
и водоског суза јој врелих
из погледа пожудних.

Можда ће две самоће
здружене у немоћи и боли
створити свет чудесне лепоте
за све несрећне, несхваћене
оне које судбина не воли.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта