Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ПЕСМА ЗА НАС ДВОЈЕ



Можда ће нека жена
испунити празне ти зене
и раширити руке склопљене
на снове посустале.

У нека боља времена
кад се твоја душа уморна
из беспућа уздигне снена
крилима њеног топлог срца.

Просуће по теби ватре
звезда набубрелих, зрелих
и водоског суза јој врелих
из погледа пожудних.

Можда ће две самоће
здружене у немоћи и боли
створити свет чудесне лепоте
за све несрећне, несхваћене
оне које судбина не воли.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта