и кад те сумња стеже
а моји кораци беже
у ноћ дивљу необуздану
кад музика се разлеже
кроз немирну помахниталу васиону.
Нађи ме у себи
у своје дубине ме вежи таласом
што са мојим се сроди
у бекству ка слободи.
На длан ме стави
као птицу што стреми небу
својом ме нежношћу зароби
мој сан да живи у твојој јави.
Препусти ме без страха поплави
и не брини –
моје срце увек теби доплови.
Не стежи ме у шаци
сломићеш крила веселој птици
само ме на длану држи
увек се теби враћају моји кораци.
