Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ЉУБИ МЕ



Љуби далеке чежње страсне:
и кад се усне уморе
и трешње избледе
од јесење туге нејасне,
кад самоћа уплаши жеље
и од стрепње се руке заледе,
кад даљина сузи погледе –
и тад жудно љуби...

Кад немоћ сумњу посеје
док снег на снове веје
и помислиш да ко искрено љуби
осуђен је да губи –
тад најстрасније љуби...

Гледај цвет који расте
и мирише на пољупце
љубави вечно несагореле.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта