slike pesnika

Зорица Савић | ЉУБИ МЕ



Љуби далеке чежње страсне:
и кад се усне уморе
и трешње избледе
од јесење туге нејасне,
кад самоћа уплаши жеље
и од стрепње се руке заледе,
кад даљина сузи погледе –
и тад жудно љуби...

Кад немоћ сумњу посеје
док снег на снове веје
и помислиш да ко искрено љуби
осуђен је да губи –
тад најстрасније љуби...

Гледај цвет који расте
и мирише на пољупце
љубави вечно несагореле.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта