slike pesnika

Зорица Савић – ЉУБИ МЕ



Љуби далеке чежње страсне:
и кад се усне уморе
и трешње избледе
од јесење туге нејасне,
кад самоћа уплаши жеље
и од стрепње се руке заледе,
кад даљина сузи погледе –
и тад жудно љуби...

Кад немоћ сумњу посеје
док снег на снове веје
и помислиш да ко искрено љуби
осуђен је да губи –
тад најстрасније љуби...

Гледај цвет који расте
и мирише на пољупце
љубави вечно несагореле.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта