Textual description of firstImageUrl

Војислав Илић | ЦИГАНЧЕ


Безбрижно и мило дете! Подигни витице своје!
Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне,
И страсно ватрено око, и груди свеже и бујне
                Веселе око моје.

Додај ми златни пехар! Из очију твојих лане,
Ја читах страшну повест, које се многи још сећа:
Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране,
           На земље мирисног цвећа,

У вихорима страсти, са дивљом, помамном виком,
Скакаше безумна војска од људи, жена и звери.
И древне индијске горе оглашаваху криком
               Истока бујне кћери.

Циганче, тако ми Баха! И ја сам међ` њима био!
Но ти ми објасни сада: шта чиним ово, и гди сам?
Ја видим да сам пијан, иако – зашто бих крио? -
              Дирнуо пехар нисам.

1888.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des