Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир С. Вуковић | АПРИЛСКО ЈУТРО




Јавиш се када то не желим,
позајмиш лице суровој нежности априла,
да знам да си била, оставиш мартовску студен,
стари мај ми угураш у осмех…
Усред априлског ветра
вратиш ми
никада непрежаљену летњу румен,
над груменом тебе
комешају се
моје пролећем обнажене вране
и ја, опечен старим мразом,
дајем милостињу двоструко крив.
И опет говорим:
Окачићу о тек напупелу грану
све наше дане и наставити да ходам
срамотно жив.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта