и посути чаробним прахом,
узети за руку, наредити:
Пођи са мном!
Затвори очи, залутај
у лета мог талас. Стегни ме
снажно за прсте, и око струка
док ритам ври крви невидљиви.
Стопићемо снохватице наше,
слутим мисао: Врати ме!
Али немој, опусти се,
вратићеш се
(ако будеш желео)
слободан као лептир,
бодар и занесен звездама
бистрим од сања остварених.
Брусити осећањем желим тихо
твоје хриди и после чари
слада месечевог вина
тонућемо пјано
у плес капи истине,
жудне румене рукавце,
вајати ружу. Увенути неће!
Горећемо, и у мирису трајати!
3. август 2017.
