Textual description of firstImageUrl

Перо Зубац | МОЈА ТЕ РЕЧ ДОТАКЛА


Моја те реч дотакла
у трену кад си одлучила
да не верујеш никоме ко је
одрастао и ко покушава
да те укроти.

Као птица невидљива,
као жути лист који те
у шетњи пресретне нагло
и упозори на пад.

Јер јесен је. Јер све је
пролазно и све се смењује.

Као да гледаш велику реку
у предвечерје која односи
беле лађе, а иза сваког
маленог осветљеног прозора
можда одлази неко кога би
могла заволети
заувек.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des