ко Анђео да их магнетичним створи;
ступају, та моја два брата небеска,
лијућ ми у очи огањ несагорив.
Штитећ ме од греха и несреће друге,
кораке ми воде по стазама Лепог;
ја сам њихов сужањ, они моје слуге;
тој буктињи живој покоран сам слепо.
О, прекрасне Очи, блистате ко свеће
кад мистични сјај им усред дана гори;
сунце сја, ал' њихов плам згасити неће;
док оне Смрт славе, ви певате Зори;
ступате, појући буђење у мени,
звезде чији пламен сунце не засени!
▪ Превод Коља Мићевић
