Textual description of firstImageUrl

Шарл Бодлер | ЧИТАОЦУ




Глупост, грех, заблуда и шкртости мане
обузму нам дух и тело киње силно;
нашу љупку грижу хранимо обилно
као што просјаци своју гамад хране.

Упорно се греши, а подло се каје,
за признање добра награда се бере;
свак мисли да мрље бедна суза пере,
па весело опет на каљав пут стаје.

На јастуку зла нам дуго уљуљкава
сотона Трисмегист дух наш занесени,
па и наше воље метал драгоцени
тај вешт алхемичар у зрак испарава.

Враг и држи конце што нас мичу јадне,
одвратни нас предмет привлачи и мами,
сваког дана корак силазимо сами
без грозе пут пакла кроза тмине смрадне.

Кȏ сиромах блудник што цмаче, мрцвари
у древне блуднице измучене груди.
дочепамо узгред сласти тајне жуди,
па их исцедимо као лимун стари.

Кȏ милион црви да кипти и пије,
у мозгу нам банче чопори демона,
а кад удахнемо, Смрт и плућа бо’на
кȏ невидљив вал се с муклим јеком слије.

Силовање, отров, нож и сва зла дела
ако красних слика сав још вез не даше
на отрцан ђерђеф бедне судбе наше, –
значи, није душа, авај, доста смела.

Но и од шакала, пантера помамних,
скорпија, мајмуна, орлушина, змија,
грдобе што пузи, пишти и завија,
у гадном зверињцу порока нам срамних

Грђег гада има, гнуснијег сто пута!
И мада не скаче, урла, нит ромори,
у пустош би радо земљу да претвори
и у једном зеву сав свет да прогута.

То је Чама. – Њене очи плачу саме,
пушећи наргиле сања губилиште.
Читачу, ти знаш то нежно чудовиште, –
лицемере, ти, мој брате, налик на ме!

▪ Превео Димитрије Јовановић



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана