склопљених очију, у јесење вече,
ја поново видим те обале среће
где једноличног сунца огањ руди;
лењиво острво где природа нуди
своје дивље воће и чудно дрвеће;
људе чије тело витко се покреће,
жене чији поглед искреношћу чуди.
Вођен твојим дахом у предео жарки
видим луку пуну једара и барки
још увек сморених морским таласима,
док са тамаринда зелених се руши
мирис што кружећи ноздрве надима
и с песмом морнара меша се у души.
Превео Коља Мићевић
