често албатросе, силне морске птице,
на путу немирне, тихе пратилице
лађа што над љутим вртлозима плове.
На даске од крова спусте их спутане.
Краљеви азура, невешти, збуњени,
белим и огромним крилима скуњени
машу ко веслима на обадве стране.
Малочас прекрасан, а сад смешан, јадан,
крилати се путник бори с оковима;
с луле један морнар дува му дим гадан
у кљун, други му се руга скоковима.
Том кнезу облака и песник је сличан;
он се с буром дружи, муњом поји очи,
али на тлу спутан и земљи невичан,
дивовска му крила сметају да крочи.
• Превео Божидар Ковачевић
