Сутра кад паднем на увелу травукад сухим рукама
немоћно загрлим сасушене влати
сјетићу се изгубљених поља
и цвијећа
које нисам знао брати.
(Јуни 1954)
Ристо Кременовић – СУТРА
Сутра кад паднем на увелу травукад сухим рукама
немоћно загрлим сасушене влати
сјетићу се изгубљених поља
и цвијећа
које нисам знао брати.
(Јуни 1954)
Можда вас и ово занима
