Ристо Кременовић – СУТРА

Сутра кад паднем на увелу траву
кад сухим рукама
немоћно загрлим сасушене влати
сјетићу се изгубљених поља
и цвијећа
које нисам знао брати.

      (Јуни 1954)

 Ристо Кременовић   

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ