Ристо Кременовић – СУТРА Сутра кад паднем на увелу траву кад сухим рукама немоћно загрлим сасушене влати сјетићу се изгубљених поља и цвијећа које нисам знао брати. (Јуни 1954) Ристо Кременовић Facebook Twitter Linkedin Pinterest ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ