Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ристо Кременовић | СУТРА



Сутра кад паднем на увелу траву
кад сухим рукама
немоћно загрлим сасушене влати
сјетићу се изгубљених поља
и цвијећа
које нисам знао брати.

      (Јуни 1954)


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта