Textual description of firstImageUrl

Ристо Кременовић | СЕЉАЧИЋ НА УЛИЦИ



      Поиграјте моје ноге босе
      к’о и оне што ципеле носе.

I
Пао сам ту из ведра неба
без грмљавине и без киша.
Неко ме гурнуо у ријеку
да тражим потонули брод
а ја сам без крљушти
и без пераја.
Рекли су ми да има неко сунце
које и у мој џеп може стати,
па дјељам длан; правим удицу:
покушаћу га уловити.

II
Идем а снијег на мени,
и снијег у мени.
Шћућуриле се куће без бунди
цвокоћу стубови без капута.
Друг Лимузина
улицом велико небо проноси
на којем црвена жита расту
и пућпуричу мале промукле препелице.
И тече ријека свега и свачега
мутна од наших крвавих очију.
Тече жуђена вода
а праћакају се рибе на сувом.
Ако уђу вода ће се разбистрити.
Стојим!
Да будем без кољена
можда би хљебови допловили у моје
руке.
Стојим.
Друже Лимузина
како видите
ја сам обична сељачка чутура
улупљена и пуна модрица
иако ни на једној свадби није била.
У мени нема напудерисаних ријечи
све су мршаве, гладне, зубате,
једем ти срећу
да ни једне кошчице не остане
једем ти све на камару
да само твоја рука остане
да је пси по сметљиштима проносе.

III
Ту сам гејан неотесан и неизбрушен
дрво и камен,
храпаво псујем излоге
и гимназисткиње
што смијехом пљују
на хрпе мога сна.
Мируј камење у мојим очима постројено
мируј кад ти кажем.

IV
Ја нећу да будем трава
ничите, ничите бодље из мене
чувајте се грађани
улицом пролази трн.

V
Под мојим језиком
цвили болесно керче.
Срце ми се у снијег претворило
па копни, копни...
Обустављени су радови
на дјељању длана
јер недостаје мене.
Потонули брод дријема
у ко зна којем виру.
Људи, па и ја сам бродоломник
пожурите ронци
да нађете потонулог мене



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана