Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ГРАДИНАР 59



О жено, ти ниси само Божји створ већ и људски;
Oви те обасипају лепотом из својих срдаца.
Песници испредају за те пређу концима златне фантазије;
Сликари дају твом облику увек нову бесмртност.

Море даје свој бисер, мајдани своје злато, цветњаци своје цвеће,
Да те омотају, да те покрију, да те учине драгоценијом.
Жудња мушких срдаца прострла је свој сјај преко твоје младости.
Ти си пола жена, а пола сан.

      • Превод Давид Пијаде



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана