>у колу или
у плесу страсном,
образ уз образ,
склопљене руке
у молитви, блиске
као тачке на кружници,
тако смо у љубави
спојени, блискост
осетили.
Тако се смењују
дан и ноћ,
јутро и сумрак.
Тако све долази
и престаје и врти се
у круг, у круг.
Зато започињемо
изнова дан,
иако је претходни
био лош.
И песму, за коју
јуче није било стиха
и слику, чије боје
нису долазиле у сан,
вратио је нови дан.
И љубав нову,
као да нас нико,
пре тога, није
повредио.
Где заборав престаје
и сећање почиње,
дотле само снови плове,
да се с јавом додирну,
кô две тачке на кругу,
кад додирну једна другу.
