Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Оливера Шестаков | КРУГ




Као стисак руке
у колу или
у плесу страсном,
образ уз образ,
склопљене руке
у молитви, блиске
као тачке на кружници,
тако смо у љубави
спојени, блискост
осетили.

Тако се смењују
дан и ноћ,
јутро и сумрак.
Тако све долази
и престаје и врти се
у круг, у круг.

Зато започињемо
изнова дан,
иако је претходни
био лош.
И песму, за коју
јуче није било стиха
и слику, чије боје
нису долазиле у сан,
вратио је нови дан.
И љубав нову,
као да нас нико,
пре тога, није
повредио.

Где заборав престаје
и сећање почиње,
дотле само снови плове,
да се с јавом додирну,
кô две тачке на кругу,
кад додирну једна другу.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта