Textual description of firstImageUrl

Оливера Шестаков | КРУГ




Као стисак руке
у колу или
у плесу страсном,
образ уз образ,
склопљене руке
у молитви, блиске
као тачке на кружници,
тако смо у љубави
спојени, блискост
осетили.

Тако се смењују
дан и ноћ,
јутро и сумрак.
Тако све долази
и престаје и врти се
у круг, у круг.

Зато започињемо
изнова дан,
иако је претходни
био лош.
И песму, за коју
јуче није било стиха
и слику, чије боје
нису долазиле у сан,
вратио је нови дан.
И љубав нову,
као да нас нико,
пре тога, није
повредио.

Где заборав престаје
и сећање почиње,
дотле само снови плове,
да се с јавом додирну,
кô две тачке на кругу,
кад додирну једна другу.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана