Сваки покрет тебе као нектар пију
Док пролазиш моћно сред ове естраде
Уметност им сламаш, и сву поезију
Све најлепше песме у теби се крију
Природа те црпи као амброзију
На Млечноме путу обрис ти се види
Гледала те смерно и богиња Хера
Знаш ли шта то значи кад се она стиди
Стани за тренутак – цуриш ми из пера.
Привлачиш ко магнет сво свемирско труње
Сијаш од чистоте; позлаћена коса
Заустави прасак залутале муње
Проследи је руком ка супротном смеру
Усијалу земљу газила си боса
За Даницом звездом идеш ка северу
Не могу ти ништа сви богови редом
Ни река што хучи, ма како дубока
Владала си небом, и ватром, и ледом
Стани за тренутак – цуриш ми из ока.
Напрсле дубине небескога свода
Досегнућеш руком да те жеља мине
Испрала те силна набујала вода
Па пожуда сама чељусти отвара
Да полиже с тебе слатке медовине
Лепота је сабља, пукотине ствара
Сва небеска светлост разли се и паде
Бацам блудни поглед на те дојке чврсте
Изазивам страшне богове Хеладе
Стани за тренутак – цуриш ми кроз прсте.
