slike pesnika

Ненад Живковић – ПО ИСТОМЕ ТРАГУ



nenad-zivkovic
Покрећу се брда, сливају се мора
Гледао сам земљу мени тако драгу
Уз громове силне пуцала је кора
Да не згазим нигде по истоме трагу.

На планине сиње спустила се магла
Удваја се видик у две боје ноћи
Једна тако спора, друга тако нагла
Уздрхтало слутим по мене ће доћи.

Пружају ми руке разјапљених уста
Нека чудна бића из других времена
Продирем кроз таму долина је пуста
Миришљава течност извире из стена.

Будим се у јутро суморно и тужно
Да погледам земљу мени тако драгу
Ишао сам смерно, знам да није нужно
Да се увек гази по истоме трагу.

Речима ћу рећи то што може брда
Са постоља својих да помери моћно
Натераћу тако у збегове крда
Нека мисли моје плове даноноћно.

Погледом ћу својим да разбијем стење
Нек' мирисна течност мирише по мени
Ја богатство своје дајем у бесцење
Јер речи су моје на највишој цени.

Спремам се да заспим одлучујем смело
Па да сањам земљу мени тако драгу
Кад будемо једном само једно тело
Тада ћемо бити на истоме трагу.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта