као Лепенац, Лаб и Лим.
Ласта је срећа под нашим кровом;
ваљда смо начисто с тим.
Реке су текле па утекле;
оне су безобразне - да знате.
Никад нам нису ни "здраво" рекле,
а ми их чекамо да се врате.
А Ласта наша, Ласта танана,
прелепа прекоокеанска дама,
донесу нам крила лагана,
и сва од среће плаче с нама.
Ласта је сунце под нашим кровом,
ја бих је частио великим словом.
