загледана у југ — кобајаги у роде.
Рецитује срећу, па воду за мном проспе,
а поглед јој далеко — до праунука доспе.
Као да полаже заклетву, руку на срце ставља,
буди ми као дрен, пуцај ми од здравља!
Нека ти све тече лагано као вода,
са Сунцем подруку до стотог года!
Дала ми бели лукац, имам га уза се,
однекуд чујем: МОЛИМ ТЕ, ЧУВАЈ СЕ!
Ено је у пољу смиља и босиља,
ено је с твојом мајком — и она благосиља.
