цвиле њени нерви и утроба се њена пуна крви кида,
кроз Ријеч сијева свију ствари ос.
Ријеч је трудна жена,
и Чин,
тај крвави колос,
је тихе Ријечи син.
Горостасни и гранитни Чин,
што вулкански тмину раздире,
и звијезде креће ко коцке на пладњу,
тај чин је дијете Ријечи,
тихе болне Ријечи, трудне жене,
пред породом што болно у предвечерје јеца.
