жене што у крви очекују тужне слутње пуне,
и моје мисли у магленој боли слуте бога.
Већ иде бог: Љепота, Ум и Мир.
Ја већ дуго примам чисте вјеснике у сутону.
И пјева вјесник први:
"Све ствари треба ускрисити Љепотом,
и онда ствари живе, пјевају и плешу.
О, љепота у жутом болећивом лешу
ускрисује ватру."
А пјева вјесник Ума:
"Ти, Човјече, тонеш у бездну тужног зла,
ти торањ зидаш на рту голог мача.
О, слушај пјесму радосних пјевача,
што напјев поју сунчанога сна."
И пјева вјесник Мира, и модра самоћа
вјеђе ми мази. Ја снивам и бога чекам тако.
