Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | ВИОЛИНА



Ноћас ми узе сан виолина нека,
чије звуке онај ко воли само зна,
и прича њена, тако топла, мека,
започете љубави, прекинутог сна.

И док мирно спава цео град,
а млад месец пуним светлом сја,
кога ли све мучи љубав сад?
Ко ли све ноћас воли као ја?

Ко ли све ноћас песмом лечи ране
уз звуке виолине умирује боли?
Ко ли све ноћас не жели да сване?
Ко још кога кȏ ја тебе воли?

Оте виолина ноћас мени сан
и срце, и душу, узе спокој мој.
Тако целе ноћи, док не свану дан,
слушах шапат њен, слушах шапат твој.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана