Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | ПРЕД ИКОНОМ



Кад пред иконом упалим кандило,
затрепере моје и рука и душа.
Молим опроштај за све што се збило
и са страхом да л' ме Господ слуша.

Све мисли и жеље упућуем њему
да ми подари више воље и јачине,
разумом да ме узвиси у свему
да ме красе дзхивне висине.

Мудрости Његове да бих разумела
и даље их кроз живот следила,
да бих људе као Он волела
и да не бих никог повредила.

Да кушања снагом Његовом победим
и испуни ме надахнућем својим,
љубављу Његовом да свима засветлим
и будем вечна у делима мојим.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта