
Чему зов у сутон кад роса јутру
Више значи, кад зора дану спрема
Да невиношћу љубави пут утру.
Твој глас препознах у гласу славуја
Твоје речи чух у његовој песми
Сећање на тебе у мену лелуја
Твој осмех још спи на дрхтавој усни.
Лебде спомени на те младе дане
Што их ветар оте као влати траве
Лепоти тишине бивају предане
Илузије једне уснуле јаве.
Ал' и даље срце те зове - дођи
Иако мој живот одвећ је хладан
Проструји крвљу, жилама прођи
Нек дамар дамару постане складан.