Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | ТИШИНА



Само тишина болу може бити друг
у часу кад душу пламен огња жеже
кад у грудима сече као да је струг
и кад мисли од ума крену да беже.

Једино тишином дивљину у себи
кротиш и чујеш само к`о бича звиждук
сећања над оним што се некада зби,
због скрите пожуде ти се чиниш неук.

И нека ћуте сад у теби сви дани
они који наш смех к`о одјеке носе
и кад ветри дуну ти стамен остани
да тишином сачуваш прве заносе.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана