Ноћ нада мном јецаДаљина жудна спи
Кошмарни сан бреца
Јаву у којој си ти.
Пренуо ме из сласти
Божанских жеља
Кад небо сиђе с власти
И свуче сва ождреља.
Остаде нага дуга
Безбојну је купају кише
У зени земље клија туга
Оглувеле шуме,
Све тескобом одише.
Тек од вриска зоре
Загрцну се јутро росом.
Над узглављем зрак је мио
Осушио јагодице
Од кошмара што се збио.
