Недостаје ми ветарИ сјај одбеглог сунца
У смирају дана.
И киша под прозором
Твојим да отпева
Најљубавнију серенаду.
Ех, да ми је на длан
Утиснути
Белег твога лика.
Зар варка беше
Пољубац сутона и
Дрхтаве ноћи?
Можда ми не постојимо,
Само смо се небу
Учинили блиски.
Твојим да отпева
Најљубавнију серенаду.
Ех, да ми је на длан
Утиснути
Белег твога лика.
Зар варка беше
Пољубац сутона и
Дрхтаве ноћи?
Можда ми не постојимо,
Само смо се небу
Учинили блиски.
