Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | НЕДОУМИЦА



Недостаје ми ветар
И сјај одбеглог сунца
У смирају дана.

И киша под прозором
Твојим да отпева
Најљубавнију серенаду.

Ех, да ми је на длан
Утиснути
Белег твога лика.

Зар варка беше
Пољубац сутона и
Дрхтаве ноћи?

Можда ми не постојимо,
Само смо се небу
Учинили блиски.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта