И сјај одбеглог сунца
У смирају дана.
Твојим да отпева
Најљубавнију серенаду.
Ех, да ми је на длан
Утиснути
Белег твога лика.
Зар варка беше
Пољубац сутона и
Дрхтаве ноћи?
Можда ми не постојимо,
Само смо се небу
Учинили блиски.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...