Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | НЕДОУМИЦА



Недостаје ми ветар
И сјај одбеглог сунца
У смирају дана.

И киша под прозором
Твојим да отпева
Најљубавнију серенаду.

Ех, да ми је на длан
Утиснути
Белег твога лика.

Зар варка беше
Пољубац сутона и
Дрхтаве ноћи?

Можда ми не постојимо,
Само смо се небу
Учинили блиски.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта