Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | НЕДОУМИЦА



Недостаје ми ветар
И сјај одбеглог сунца
У смирају дана.

И киша под прозором
Твојим да отпева
Најљубавнију серенаду.

Ех, да ми је на длан
Утиснути
Белег твога лика.

Зар варка беше
Пољубац сутона и
Дрхтаве ноћи?

Можда ми не постојимо,
Само смо се небу
Учинили блиски.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана