Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милан Ненадић | ПИСМО КЋЕРИ



                  Марији

Размишљам о ноћи пунога месеца
Кад ће богочовек страсно да зајеца
И клекне, скрушено, пред твојом наготом,
Дрхтећи неспретно, кунући се потом
Јединим животом, мајком, небесима,
Ко да у речима кључе света има
Или, лепше рећи, кључе твога тела
О које се ломи крхка мушка стрела,

Ето, о тој ноћи, којој служе свици
Да се, узнесена, нађеш на ивици
Само једне тајне, јединог открића
Да си Мајка Земља и Прамајка Бића,
И да ниси чедо као млади свеци
Већ искра у којој пребивају преци,

Ето, о тој ноћи, о бесмртном хуку,
Кад се свемир зачне и у твоме струку,
Размишљам рукама пуним хладне главе:
Хоћеш бити свесна сна колико јаве
Да си после земног, невиног бунила,
Остала Божанство, као што си и била.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта