slike pesnika

Милан Ненадић – ПИСМО КЋЕРИ



                  Марији

Размишљам о ноћи пунога месеца
Кад ће богочовек страсно да зајеца
И клекне, скрушено, пред твојом наготом,
Дрхтећи неспретно, кунући се потом
Јединим животом, мајком, небесима,
Ко да у речима кључе света има
Или, лепше рећи, кључе твога тела
О које се ломи крхка мушка стрела,

Ето, о тој ноћи, којој служе свици
Да се, узнесена, нађеш на ивици
Само једне тајне, јединог открића
Да си Мајка Земља и Прамајка Бића,
И да ниси чедо као млади свеци
Већ искра у којој пребивају преци,

Ето, о тој ноћи, о бесмртном хуку,
Кад се свемир зачне и у твоме струку,
Размишљам рукама пуним хладне главе:
Хоћеш бити свесна сна колико јаве
Да си после земног, невиног бунила,
Остала Божанство, као што си и била.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза