logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Милан Ненадић | МОСТ



Филипе, лепи сине, преведи оца преко,
Ти си једини мост над овом силном реком.

Какав сам ја отац и каква су ми браћа,
Нека те не чуди што нам се ничим враћа.

Питаћеш шта је било. Грозно је наше наслеђе.
Стока ће препливати, а ти ћеш, путем, све ређе

Виђати правог човека – умро је Он кад и ја,
Зато се преко реке једино небо надвија.

Вирнем ја, крадом, кроз твоје чарно око
И видим да ћеш преко, ко љељен, једним скоком.

Признајем, нисам чему. То је од оца доста.
Ипак ме, под старост молим, прокради преко моста.

Кад кажем преко Моста, ја мислим преко Века.
Видећеш – човек је Ништа. Вечна је само Река.

          Нови Сад, Ђурђевдан 1999.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта