Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милан Ненадић | МОСТ



Филипе, лепи сине, преведи оца преко,
Ти си једини мост над овом силном реком.

Какав сам ја отац и каква су ми браћа,
Нека те не чуди што нам се ничим враћа.

Питаћеш шта је било. Грозно је наше наслеђе.
Стока ће препливати, а ти ћеш, путем, све ређе

Виђати правог човека – умро је Он кад и ја,
Зато се преко реке једино небо надвија.

Вирнем ја, крадом, кроз твоје чарно око
И видим да ћеш преко, ко љељен, једним скоком.

Признајем, нисам чему. То је од оца доста.
Ипак ме, под старост молим, прокради преко моста.

Кад кажем преко Моста, ја мислим преко Века.
Видећеш – човек је Ништа. Вечна је само Река.

          Нови Сад, Ђурђевдан 1999.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта