slike pesnika

Милан Ћурчин – НА СТРАНПУТИЦИ



Дође тзв. јесен,
Тј. стало падати „жуто лишће“, и т.д.
Те скоро под сваком граном
По један песник;
Стоји, и види
Где „мре“ природа, и погреб јој прати!

И ја сам покуш'о једном
Да пазим на песнички uѕuѕ:
Да се својски растужим,
Па да процвилим у ритму.

Ал' озго ведро небо,
А у мени насмејана душа,
Исмејаше ми тугу,
Те ни крај најбоље воље
Не могох открити смрт
У природи.

Напротив; ја волим кад пада лишће,
Те у стотини боја,
Од црвене до црно-мрке,
Покрије тле;
А сунце на њега падне,
Па дотка ћилим.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза