Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милан Ћурчин | НА СТРАНПУТИЦИ



Дође тзв. јесен,
Тј. стало падати „жуто лишће“, и т.д.
Те скоро под сваком граном
По један песник;
Стоји, и види
Где „мре“ природа, и погреб јој прати!

И ја сам покуш'о једном
Да пазим на песнички uѕuѕ:
Да се својски растужим,
Па да процвилим у ритму.

Ал' озго ведро небо,
А у мени насмејана душа,
Исмејаше ми тугу,
Те ни крај најбоље воље
Не могох открити смрт
У природи.

Напротив; ја волим кад пада лишће,
Те у стотини боја,
Од црвене до црно-мрке,
Покрије тле;
А сунце на њега падне,
Па дотка ћилим.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта