Гомила чудно се врти;
Све дођу двоје и оду,
И мушко женску прти;
У женске, голе груди;
Поглед јој мутан, и блуди...
А озго неко гуди
Шта раде ови људи?
Поноћ је давно прошла, зора руди,
Сањива и бледа лица уокруг још се крећу;
Свак стисн'о женску на груди,
Па заједно прелећу
С краја на крај, а ногом шарају слова
Све нова и нова.
Хтедох да запитам где сам, и што то раде?
Ал' човек у црном руху преда ме стаде:
„Пардон!“ канда је рек'о, и мрка лица
На врата прстом показа лако;
„На бал се не долази тако,
Без фрака и рукавица!...“
- А, тако!...
